Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

Zakon o rokovima izmirenja uređuje rokove plaćanja u komercijalnim transakcijama, tj. trgovinskim ugovorima o prometu robe i usluga. Pravila Zakona se odnose na novčanu naknadu koju jedna ugovorna strana duguje drugoj ugovornoj strani za isporučenu robu ili pružene usluge. U komercijalne transakcije se takođe ubrajaju i građevinski i investicioni radovi, kao i komunalne usluge. Od primene su isključeni dužnici privredni subjekti nad kojima je otvoren postupak stečaja.

Zakasnelo plaćanje postoji kada iznos potraživanja nije plaćen u roku predviđenom u ugovoru, ili roku propisanom zakonom, onda kada taj rok nije predviđen ugovorom ili prosto ugovor nije u pisanoj formi.

Maksimalno dozvoljeni rokovi za plaćanje su Zakonom uređeni zasebno za 1) transakcije u kojima su dužnici privredni subjekti, kao i za 2) transakcije u kojima se javni sektor javlja kao dužnik.

Po pravilu, nije dozvoljeno ugovaranje roka plaćanja dužeg od 60 dana, osim u sledećim situacijama:

1. U slučaju plaćanja na rate rok može biti ugovoren do 90 dana, pod uslovom da najmanje polovina dugovanog iznosa mora biti isplaćena do isteka polovine ugovorenog roka, a ostatak iznosa do isteka celog ugovorenog roka;

2. Ako je dužnik pružio sredstva obezbeđenja, nema zakonskog ograničenja dužine roka, ali zato dužnik mora pružiti jedno od dva predviđena sredstva obezbeđenja: 1) bankarsku garanciju sa klauzulama “neopoziva”, “bezuslovna”, “naplativa na prvi poziv bez prigovora”; ili 2) menicu avaliranu od strane banke;

3. Ako je dužnik registrovano privredno gazdinstvo ili zemljoradnička zadruga, nema zakonskog ograničenja dužine roka, ali samo pod uslovom da dužnik ugovorom nabavlja repromaterijal za obavljanje osnovne delatnosti, i to za semenski i sadni materijal, zaštitna sredstva i đubrivo.

Ovi izuzeci se ne primenjuju na ugovorne odnose u kojima je poverilac javni sektor. U takvoj situaciji maksimalni rok za plaćanje iznosi 60 dana, bez izuzetaka.

Jedini izuzetak od ovog pravila je mogućnost ugovaranja roka do 90 dana u situacijama kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje ili korisnik tog fonda.

Odredba ugovora kojom se predviđa rok duži od maksimalno propisanih Zakonom se smatra ništavim i neće proizvoditi pravno dejstvo. Rok će se odrediti na osnovu Zakona kao da ovaj rok nije ni ugovoren. U tom slučaju, rok za dužnika subjekta privatnog sektora da plati iznosi 60 dana, a za dužnika subjekta javnog sektora rok iznosi 45 dana (onda kada je poverilac privredni subjekat).

Zakon propisuje dva osnovna prava koja su na raspolaganju poveriocima:

1. Pravo na zakonsku zateznu kamatu na iznos koji nije izmiren u roku.
Kamata se obračunava od prvog dana nakon proteka roka za izvršenje plaćanja do dana isplate. Stopa kamate predstavlja iznos referentne kamatne stope (za iznose duga u dinarima utvrđuje se na godišnjem nivou od strane izvršnog odbora Narodne banke Srbije) uvećane za osam procentnih poena. Uslov za poverioca da ostvari pravo na kamatu jeste da je prethodno izmirio svoje ugovorne obaveze prema dužniku.

2. Jednokratna fiksna naknada u iznosu od 20.000 dinara.
Moguće je tražiti najkasnije u roku od 3 godine od dana isteka roka dospelosti novčane obaveze. Naknada ne obuhvata troškove postupka izvršenja. Ostvarenje ovog prava ne ograničava poverioca da da zahteva naknadu troškova na koje ima pravo po osnovu konkretnog ugovora sa dužnikom ili drugih propisa. Tako, na primer poverilac bi mogao zahtevati naknadu štete koju mu je poverilac prouzrokovao neispunjavanjem svojih ugovornih obaveza.

Zakon uređuje situacije u kojima se privredni subjekti ili javni sektor javljaju kao dužnici, odnosno duguju novac za robu ili usluge koje je isporučila ili pružila druga ugovorna strana (poverilac). Pojam privredni subjekt obuhvata privredna društva, preduzetnike, zadruge i poljoprivredna gazdinstva, kao i pravna lica osnovana u skladu sa posebnim zakonima (kao što su zadužbine i fondacije). Javni sektor obuhvataju tzv. opšti nivo države i javna preduzeća. Opšti nivo države se sastoji od budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava, vanbudžetskih fondova, fondova socijalnog osiguranja, kao i institucija koje kontroliše i finansira država, a koje ne posluju na tržištu i ne ostvaruju profit

Rok za plaćanje ugovorne strane mogu predvideti u maksimalnom trajanju do 60 dana. Ukoliko rok plaćanja nije određen ugovorom ili nema pisane forme ugovora, dužnik ima obavezu da izvrši plaćanje najkasnije u roku od 60 dana. Čak i da je ugovorom predviđeno plaćanje duže od 60 dana, dužnik i dalje mora izmiriti obavezu najkasnije u roku od 60 dana.

Rok u kojem subjekat javnog sektora izmiruje svoju novčanu obavezu prema privrednom subjektu ne može biti duži od 45 dana.

Pravila o računanju rokova važe za sve učesnike. Rok za izmirenje novčane obaveze počinje da teče prvog narednog dana od sledećih primenljivih datuma:

1. od dana prijema fakture ili drugog zahteva za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovornu obavezu (isporučio robu, pružio usluge, itd.);

2. od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu iz ugovora, ako nije moguće utvrditi dan iz tačke 1., ili ako je dužnik primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre nego što je poverilac ispunio svoju ugovorenu obavezu prema dužniku;

3. od dana isteka roka za pregled predmeta iz ugovora (ako je ugovoren ili propisan zakonom), s tim da rok za pregled ne može biti duži od 30 dana od dana prijema robe ili izvršene usluge, osim ako je to izuzetno opravdano;

1. od dana registrovanja elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura od strane poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu.

Ne. Dužnik je dužan da bez prethodne opomene poverioca izmiri novčane obaveze u rokovima u skladu sa Zakonom.

U trenutku isteka roka za plaćanje u skladu sa Zakonom, pod uslovom da je poverilac ispunio svoje ugovorne obaveze prema dužniku (videti pravila o računanju rokova iznad).