Shodno tački 3. stav 1. Odluke o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2011, 80/2015, 76/2016, 82/2017 i 14/2020) menicu registruje dužnik kod svoje poslovne banke pre predaje poveriocu.

Zahtev za registraciju menice podnosi se banci neposredno, u dva primerka, od kojih jedan ostaje banci, a drugi, koji banka overava, zadržava podnosilac zahteva. Zahtev za registraciju menice moguće je podneti i elektronski, na način koji dogovore banka i podnosilac zahteva.

Poverilac može da proveri da li je menica registrovana i na internet portalu Narodne banke Srbije (NBS).

Nakon registracije, menica se može koristiti u postupku prinudne naplate menice kod banke.

Menica se može vansudski prinudno naplatiti samo ako je prethodno registrovana u Registru menica i ovlašćenja koji vodi NBS. Postupak naplate menice počinje dostavljanjem menice na naplatu poslovnoj banci u kojoj dužnik ima otvorene račune.

Shodno tački 5. stav 2. Odluke o načinu vršenja prinudne naplate s računa klijenta („Službeni glasnik RS”, br. 14/2014, 76/2016 i 8/2020), radi sprovođenja naplate, potrebno je da poverilac dostavi:

1. Ispravno popunjenu menicu;
2. Popunjen nalog za naplatu;
3. Jednu od sledeće tri izjave:

a) pismenu izjavu kojom potvrđuje da ne postoje menice, odnosno ovlašćenja po osnovu jemstva;
b) pismenu izjavu kojom potvrđuje da je u pitanju nalog na osnovu menica, odnosno ovlašćenja glavnog dužnika uz koje postoje                    menice, odnosno ovlašćenja jemca;
c) pismenu izjavu kojom potvrđuje da su u pitanju menice, odnosno ovlašćenja jemca;

4. Neke poslovne banke zahtevaju da se dostavi i zahtev za sprovođenje prinudne naplate.

Kad na računu dužnika (glavnog dužnika, odnosno jemca) ima sredstava, banka nalog za naplatu odmah izvršava u celosti, a ako tih sredstava nema ili ih nema dovoljno – banka ne izvršava nalog delimično, već elektronskom porukom odmah dostavlja NBS – organizacionoj jedinici u Beogradu u čijem su delokrugu nadzor i operativni poslovi (u daljem tekstu: Prinudna naplata u Beogradu) podatke iz tog naloga, s potvrdom da su podaci verodostojni i tačni i da za to odgovaraju ovlašćeni zaposleni u banci i banka (tačka 5. stav 5. Odluke o načinu vršenja prinudne naplate s računa klijenta). Nakon toga, Prinudna naplata NBS u Beogradu vrši prinudu naplatu sa svih dinarskih i deviznih računa dužnika otvorenih kod poslovnih banaka u Srbiji (tačka 5. stav 6. Odluke o načinu vršenja prinudne naplate s računa klijenta).

Zakonska zatezna kamata se obračunava od ulaska dužnika u docnju do isplate duga u celosti (član 277. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020)).

Ne, osim pod određenim okolnostima predviđenim Zakonom o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), poput probijanja pravne ličnosti (eng. piercing the corporate veil).

Međutim, poverilac može ugovoriti davanje jemstva i/ili ličnih menica radi obezbeđenja potraživanja prema društvu sa ograničenom odgovornošću. U tom slučaju, i članovi odgovaraju za obaveze društva, čime se postiže bolja pregovaračka pozicija i povoljnije opcije za prinudnu naplatu.

Shodno članu 11. stav 2. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018) razlozi za otvaranje stečajnog postupka (stečajni razlozi) su:

1. trajnija nesposobnost plaćanja;
2. preteća nesposobnost plaćanja;
3. prezaduženost;
4. nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Poverilac je ovlašćen da pokrene stečajni postupak samo zbog razloga iz tačke 1 – trajnija nesposobnost plaćanja i tačke 4 – nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način (član 55. stav 2. Zakona o stečaju).

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:

• ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
• potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana (član 11. stav 3. Zakona o stečaju).

Postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja se pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja (član 12. Zakona o stečaju).

U skladu sa navedenim, blokada računa dužnika koja traje preko 30 dana predstavlja dovoljan razlog za otvaranje stečajnog postupka.

Ni jedan od stečajnih razloga ne deluje automatski, odnosno neophodno je da ovlašćeni podnosilac, u ovom slučaju neko od poverilaca, podnese predlog za otvaranje stečajnog postupka.

Poverioci imaju određeni uticaj na podnošenje UPPR, jer UPPR između ostalog mora da sadrži potpisanu neobavezujuću izjavu većinskih poverilaca po vrednosti potraživanja svake planom predviđene klase da su saglasni sa sadržinom plana reorganizacije i spremni da glasaju za njegovo usvajanje (član 156. stav 4. tačka 2. Zakona o stečaju).

Ako je, pre donošenja odluke po predlogu poverioca za pokretanje stečajnog postupka, stečajni dužnik podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR stečajni sudija će prvo rešavati po predlogu stečajnog dužnika. Osim toga, usvojen UPPR takođe odlaže otvaranje stečaja. Iz tog razloga dužnik ponekad podnosi UPPR radi izbegavanja ili odlaganja otvaranja stečaja.

Kada odlučuje da li će dati izjavu podrške UPPR, kao i kada odlučuje da li će glasati za UPPR, poverilac treba pre svega da proveri da li je plan izvodljiv u finansijskom i poslovnom smislu, a tek onda da li mu promenjeni uslovi plaćanja iz UPPR odgovaraju. Ako UPPR nije izvodljiv, onda će predstavljati puko odlaganje otvaranja stečaja, čak i ako to nije bila namera dužnika. Ako poverilac želi da spreči podnošenje ili usvajanje UPPR treba da sarađuje sa drugim poveriocima iz svoje klase.

Menica može biti izdata kao blanko menica, odnosno kao menica na kojoj je menični poverilac ovlašćen da popuni iznos dospelog potraživanja pre puštanja menice u naplatu. To predstavlja jednu od najvećih prednosti menice kao sredstva obezbeđenja, pošto iznos potraživanja ne mora biti poznat u trenutku izdavanja menice.

Menica ne može biti puštena u naplatu kao blanko menica, s obzirom da je menična svota bitan elemenat menice, tako da poverilac treba da unese meničnu svotu u menični blanket pre puštanja u naplatu (član 1. Zakona o Menici (“Sl. list FNRJ”, br. 104/46, “Sl. list SFRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 46/96 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja).

Iako za menicu važi pretpostavka punovažnosti popunjene menice, uobičajeno je da se uz menice uzima i ovlašćenje za popunu menice koje sadrži označenje (1) meničnog poverioca, (2) meničnog dužnika, (3) serijske brojeve izdatih menica (4) osnov za koji su  menice izdate i (5) ovlašćenje da poverilac unese dospeli iznos duga u menicu.

Takođe, s obzirom da menica predstavlja strogo formalnu hartiju od vrednosti, koja lako može biti pogrešno popunjena što će je učiniti nevažećom, uobičajeno da se uzmu barem dve menice. U tom slučaju se jedna menica može iskoristiti za blokadu računa dužnika, a druga za pokretanje postupka izvršenja ili za prodaju potraživanja.

NBS može, na zahtev zainteresovanih lica, davati sledeće potvrde iz evidencije o blokadi računa (tačka 11a. Odluke o načinu vršenja prinudne naplate s računa klijenta):

1. potvrdu da dužnik nema evidentirane osnove i naloge u prinudnoj naplati;
2. potvrdu o broju dana blokade;
3. potvrdu o redosledu naplate određenog naloga blokade;
4. potvrdu o ukupnom iznosu neizvršenih osnova i naloga u prinudnoj naplati;
5. potvrdu o evidentiranim neizvršenim osnovima i nalozima – spisak svih neizvršenih osnova i naloga;
6. potvrdu o izvršenoj prinudnoj naplati osnova i naloga;
7. potvrdu o izvršenom rešenju;
8. potvrdu o izvršenju menice.

Zahtev za izdavanje navedenih potvrda podnosi se isključivo preko internet portala NBS.

U slučaju delimičnih isplata duga, zakonska zatezna kamata se može obračunavati na dva načina:

1. uračunavanjem delimične isplate prvo u do tada dospelu kamatu pa tek onda u glavni dug,
2. uračunavanjem delimične isplate prvo u glavni dug, pa tek po isplati glavnog duga, u kamatu.

Prvi način obračuna je povoljniji za poverioca jer kamata teče sve do isplate ukupnog duga, dok u drugom slučaju teče samo do isplate glavnog duga, kada kamata postaje predmet samostalnog zahteva.

Račun domaćeg ili stranog lica (faktura), sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi, predstavlja verodostojnu ispravu u skladu sa članom 52. stav 2. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2015, 106/2016 – autentično tumačenje, 113/2017 – autentično tumačenje i 54/2019).

U skladu sa tim, postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave je moguće pokrenuti i samo na osnovu fakture, ali je neophodno da bude priložen i dokaz o  tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi. Ovaj dokaz se uobičajeno pribavlja slanjem fakture preporučenom poštanskom pošiljkom sa povratnicom. Ipak, poželjno je da poverilac obezbedi i druge dokaze o osnovu i visini potraživanja pre pokretanja postupka, s obzirom da izvršni dužnik izjavljivanjem blagovremenog i dozvoljenog  prigovora može inicirati parnični postupak u kome će se raspravljati o ovim dokazima.

Ovaj rok određuje sud, a ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u “Službenom glasniku Republike Srbije” (član 70. stav 1. tačka 5. Zakona o stečaju).

Prijava se može podneti i nakon roka koji je odredio sud ali u roku ne dužem od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene (član 111. stav 5. Zakona o stečaju).

Ako je prijava potraživanja podneta posle proteka roka koji je odredio sud, poverilac je dužan da snosi troškove održavanja dopunskog ispitnog ročišta na kome će njegova prijava biti ispitana (član 111. stav 7. Zakona o stečaju).

Proveru boniteta poslovnog partnera, privredni subjekt može izvršiti sam ili uz pomoć spoljnih saradnika putem javno dostupih informacija poput Registra finansijskih izveštaja koji vodi APR ili Jedinstvenog registra računa koji vodi NBS.

Drugi način je dobijanje bonitetnog izveštaja na zahtev, poput usluge koju nudi APR na svom internet portalu. Takođe, postoje i agencije za procenu kreditnog rejtinga koje nude ove usluge, poput kompanije COFACE SRBIJA DOO BEOGRAD.

Osim toga, postoje i specijalizovani softverski alati poput BisNode koji funkcionišu kao web servisi sa pretplatom gde se podaci o bonitetu privrednog subjekta i drugi parametri poslovanja privrednog subjekta mogu dobiti u realnom vremenu. U  zavisnosti od korisničkog paketa moguće je i automatsko praćenje poslovanja više klijenata i promena njihovog kreditnog skora, kao i izveštavanje korisnika o ovim promenama.